У МАЛОМ ЦРНИЋУ ТРИБИНА: ЖЕНЕ ЖРТВЕ НАСИЉА


У оквиру „Сећања на жене – жртве породичног насиља“, у Малом Црнићу је организована трибина на тему „Насиље над женама“. Трибину је водила Валентина Станковић, дипломирани педагог који се бави превенцијом социјализацијом и ресоцијализацијом лица са поремећајима у друштвеном понашању. Трибини су поред жена, одборника Скуштине општине, чланова Општинског већа, директора и представника јавних предузећа и установа присуствовали представници локалне самоуправе: председник Општен, Малиша Антонијевић, заменик председника Општине, Горан Дачић и председница Скупштине Општине, Горанка Стевић, После уводне речи Валентине Станковић, присутнима се обратио председник општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић.
„Држава Србија је на иницијативу организација, ”Жене против насиља“ и Удружење жена „Пешчаник“ прогласила 16. 17. и 18. Мај Данима сећања на убијене жене жртве породичног насиља. У тим данима седам жена су убијене у року од 72 сата, 2015. године у Србији. Убили су их, или партнери, или други мушки чланови пордице. Насиље над женама је испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и до спречавања потпуног напретка жена. Насиље над женама је један од основних механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце. Зато се наша Општина прикључује борби против насиља над женама и на овај начин превентивно реагује и охрабрује жене да пријављују сваки вид насиља надлежним институцијама. Да ми као локална самоуправа имамо обавезу и одговорност да заштитимо сваког суграђанина, посебно осетљиве категорије жене и децу. Јер породично насиље није само ствар и проблем породице, већ шире социјалне средине. Зато што су последице сваког насиља, па и породичног, рефлектоване на читаво друштво, на посредан или непосредан начин. У породицама са насилником трпе и остали чланови породице, посебно деца код којих такав континуирани вид деловања утиче на стварање лоших образаца понашања као и на паталошке психичке манифестације у току одрастања. Нико не сме да трпи насиље, било које врсте и зато ми као одговорно руководство желимо да пошаљемо поруку да ћемо свим законодавним механизмима деловати у санкционисању таквих појава, као и деловањем едукативним и превентивним методама. Превенција насиља у породици требала би да делује на различитим друштвеним нивоима: на нивоу државе, заједнице и појединца. Превенција подразумева три категорије: примарну, секундарну и терцијарну превенцију насиља у породици.
Примарна превенција која подразумева спречавање појаве насиља подизањем свести, кампање, едукације о људским правима, едукативни материјал за децу и адолесценте и сл. Секундарна превенција односи се на идентификацију фактора ризика и ризичних група, осигуравање помоћи таквим породицама, отварањем СОС телефона, правним саветовањем и сл. Терцијарна превенција односи се на спречавање даљег насиља. Управо је овај скуп један од тих начина деловања, где шаљемо поруку женама, које трпе насиље – НИСТЕ САМЕ“, рекао је председник Малиша Антонијевић.
О подршци пројекту који штити жене од насиља, говорила је и председница Скупштине Горанка Стевић.„……Желим да својим обраћањем охрабрим жене и истрају у борби против насиља. Жене не смеју да прећуткују насиље. Морају да проговоре и боре се за себе, јер жена је стуб породице, а породица се дефинише као основна дружтвена ћелија и као једна од најсло+женијих, најстаријих и најтрајнијих друштвених група. Она представља примарно подручје социјализације и свеукупност интрапородичних интеракција и односа са околином, што је чини доста сложеном мрежом одноиса. Здрава и усклађена породица омогућава бесметан развој појединца и представља чврсту основу за правилан развој друштва. Међутим, како породица није отпорна на утицаје и процесе који се догађају изван ње,долази до дисфункционалности породице. Једна од социопатолошких појава, која се јавља као последица јесте насиље међу њеним члановима. Насиље у породици је појава која прати породицу од њених најпримитивнијих облика. Овај облик социопатолошких појава није проблем само њених чланова него целог друштва и представља одраз његовог стања. Без обзира које врсте и према којем члану породице било усмерено, насиље у породици утиче на функционисање целе породице, посебно деце. Вечерас говоримо о жени као жртви. За мене та етикета „жртва“ носи и неку врсту срама. То се дешава многим женама које познајете. А када се то деси у вашем дому, иза затворених врата, са неким кога волите, ситуација је још компликованија. Да нека непозната особа то уради, не бисте ни размишљали о томе да треба да буде кажњена. У друштву се насиље над женама тривијализује, што доводи до тога да многе жене које које трпе насиље не желе и не смеју да причају о томе. Механизми којима се одржава невидљивост насиља над женама су различити, али посебно издвајају друштвено конструисане улоге полова, које утичу на то да се одржи мит о насиљу. Насиље утиче на наше животе, наше домове, наше друштво, Треба да будемо свесни размера овог проблема. Статистике нам показују колико и на који  начин насиље прожима наше друштво. Зато проблем насиља над женама не смемо игронисати. Жена треба да се осети оснаженом а не беспомоћном. Тиме што говоримо о овом важном питању, прекидамо тишину, која обавија злостављање и злостављача. Све срећне породице личе једна на другу, а свака несрећна породица, несрећна је на свој начин. У породицама где влада љубав, нема места моћи, док тамо где преовладава моћ – љубав нестаје“, рекла је председница Скупштине  општине Мало Црниће, Горанка Стевић.
Присутнима се обратила књижевница Данијела Божичковић Радуловић:
„….Ми смо народ који је склон крајностима. Или волимо, или не волимо; или шапућемо или вриштимо, или певамо или псујемо. Како су се кроз историју људског друштва смењивала разне епохе, периоди, друштвени системи и уређења, закони, смењивао се и однос друштвене заједнице према жени. Али, она је увек била подређена. Та која ћути, чува породицу и кућу. Та која „сме“ а којој се дозволи и „не сме“ ако мушкарац каже – „не“. У новијој историји, тај положај се променио. Жене су добиле право гласа и постале равноправни чланови друштвене заједнице. Стале су раме уз раме са мушкарцима. Оне су данас на руководећим функцијама, и често имају важну и одлучујућу улогу. Последњих година, у овом времену, чији смо и ми савременици, и Закон је веома наклоњен женама, јер их штити од сваке врсте насиља. Ипак, остали су „трагови“ у васпитању, у „колкетивно несвесном“ у злоупотреби мушкарчеве мушке снаге, Оно што недостаје је едукација и упознавање нашег становништва са правима жена…..“
Директорка Центра за социјални рад општине Мало Црниће, Дијана Мирковић, говорила о надлежности и поступцима који се предузимају у Центру за социјални рад, када су жене жртве у партнерским односима.
Учеснице трибине биле су Живојка Милић, која је свим женама – жртвама насиља даривала стихове песме „Ма недам се ја“ и Зорка Стојановић која је говорила песу Весне Парун „Робиња“.