BIBLIOTEKARI I KNJIŽEVNICI O MILORADU PETROVIĆU SELJANČICI U RAČI..

BIBLIOTEKARI I KNJIŽEVNICI O MILORADU PETROVIĆU SELJANČICI U RAČI…

Vrata biblioteke „Srboljub Mitić“ u Malom Crniću su uvek otvorena kako za čitaoce,tako i za sve Biblioteke koje žele saradnju na jedinstvenom putu bibliotekara daunaprede i što više doprinesu razvoju bibliotečke delatnosti. Jedna odbiblioteka koja godinama sarađuje sa malocrnićkom bibliotekom na opštezadovoljstvo jeste NB „Radoje Domanović“ iz Rače, koja je ove godine po četvrti aorganizovala naučni skup pod nazivom „Kulturno nasleđe opštine Rača“ abibliotekari iz Malog Crnića su svojim radovima dali doprinos trajanju ovako  jednog interesantnog i značajnog  projekta. Tako su nastajali lepi i kvalitetniradovi  o Đuri Jakšiću, RadojuDomanoviću, Ljubici Ivošev,  i ove godineo Miloradu Petroviću Seljančici, zaboravljenom pesniku, autoru mnogih komponovanihpesama, uz koje smo svi stasavali, neznajući ko je autor teksta.

Posle uvodne reči dugogodišnje direktorke račanske biblioteke Milice Simić, prisutne je na naučnom skupu pozdravila nova direktorka Katarina Pavlović.

Na predlog Milice Simić, rukovodioca projekta „Kulturno nasleđe opštine Rača“, izabrano je radno predsedništvo naučnog skupa, posvećenog Miloradu Petroviću Seljančici iz Velike Ivanče, u sledećem sastavu: Milica Simić (Rača), predstavnik domaćina; Zorka Stojanović iz Malog Crnića;  Željko Zirojević, akademik, pukovnik;   profesor iz Kragujevca i Milovan Ćurčić, publicista i novinar iz Beograda.

Na samom početku o M.P.Seljančici govorio je i mnoge nedoumice o ovom pesniku razjasnio Dušan Stojković, poznati književnik iz Beograda.

Predstavnice biblioteke „Srboljub Mitić iz Malog Crnića: Danijela Božičković Radulović, književnica – direktorka biblioteke  i Zorka Stojanović, knjižnjičar, takođe su govorile o Miloradu Petroviću Seljančici.

„….MiodragPetrović bio je dobar, čestit i valjan čovek, pravi i svetli primer ipredstavnik Srpskoga roda i naroda. Opevao je i srpsku slobodu, i muku i znojali i radost trenutka i postojanja. I kad su oranice natapane znojem, bojištakrvlju, rađala su se nova deca, kao vera i zalog za budućnost, i rađalo se Suncesvakoga jutra, dajući nadu za bolji i lepši život- na svome ognjištu. On je usvojoj poeziji izmirio večite antipode – smrt i život, dao im note, svetlost ilepotu. Bila je to njegova životna filosofija- živi dok si tu, i bori se- sasuncem iznad sebe i ljubavlju u sebi. Kraj života nije mu bio ni jednostavan nilak, umro je sa 45 u najvećoj nemaštini, ali je proživeo život vredan sećanja,spominjanja i trajanja…“zapisala je u svom radu „ISKONSKA POVEZANOST SA RODNOMGRUDOM“, Danijela Božičković Radulović.

Nazivi radova Zorke Stojanović su: „MILORAD PETROVIĆ SELJANČICA KAO ZNAČAJNI INFORMATOR– PREVODILAC U ZLATNOM PESNIČKOM  DOBU SAPOČETKA HH VEKA“ i „KNJIŽEVNI UGAO M. P. SELJANČICE ZA DECU I MLADE“.

…„Milorad Petrović Seljančica, po ocenama kritičara možda i nije bio klasik srpskog pesništva, ali književne tvorevine koje je ostavio iza sebe, su ga nadživele. „Pesnik u opancima“, ponosno je nosio opanke i srpsku narodnu nošnju, reči točio u stihove, priče, eseje, drame, prozu i poeziju za decu i tako veličao sve ono milo i drago srcu njegovom. Na jednostavan i sebi svojstven način, ne odustajući od svojih principa, on je u stvari književnim delima podsticao ljubav, prema zemlji na kojoj je ponikao, ljudima, učiteljskom pozivu, deci, selu, običajima. Radio je prevode sa sedam jezika: ruskog, bugarskog, češkog, slovačkog, poljskog slovenačkog i francuskog…“, rekla je Zorka Stojanović.

Povodom jubileja 150 godina od osnivanja Čitališta u Rači, izdata je knjiga poezije „Seljančica“ koju su priredili Milovan Ćurčić i Milica Simić.