Poetska reč

SAM_1388Zorka Stojanović

Rosni sutoni

Sutoni nad rekama rastu,
i reka raste, ptice, vetar,
i onaj koji mi dušu,
u sjaj neznan budi.
Robim nepoznat glas
u vrtu dva kremena.
Znam, bila je ovde trešnja,
i imala sam sve:
zov tišine, belinu latica,
luk svetlosti nad očima,
kao uspavanku.
Mnogo koraka do tebe,
moja crna sudbino.
Zatvorila sam prozore,
ali proleće se zaputilo izvoru,
i osetih da i ja izvirem odnekud,
da tečem, i sve se promeni…
Poslednji put u srcu,
potok plav, krčag suza
i srebro kiše,
u trenu posta
rosni zaborav.