Прва самостална изложба уметничких слика Данијеле Миланове, одржана је библиотеци Илија М. Петровић у Костолцу. Изложбу је отворила Рената Минић, руководилац Библиотеке“… Данијели Божичковић Радуловић, се у књижевности и ликовној уметности потписује под псеуднимом ДАНИЈЕЛА МИЛАНОВА. Рођена је 1968. године у Вршцу. Детињство и младост је провела у Белој Цркви у Банату. Посао просветног радника, обављала је у селима у Хомољу, да би након тога прешла у област културе. Радила је годинама као директор библиотеке у Петровцу на Млави, а од 2017. године у Малом Црнићу. Објавила је више радова у стручним и књижевним часописима. Њени радови су заступљену у преко 50 зборника. Објавила је шест књига, које су преведене на италијански и македонски језик. По књизи, коју је написала заједно са Антилетом Живковић „Чипка и чоколада“ урљађена је и позоришна представакоја је до сада имала преко 30 извођења. Добитница је бројних награда и признања…..“ рекла је Рената Минић.
“ Птице знају куда је носе крила, и зрело жито зна; траве, гране шумне, прва процветла булка – мак; жути сунцокрет. Облацима су познате њене стазе, рекама што таласима, букете пољубаца шаљу. Путеви знани и страни, лаким кораком одзвањају, трагове чувају. А ви..? Ако незнате, како до гнезда мира, нежности, радости и суза, распламсале ватре и тихе воде, победе и немоћи, потражите је међ` књигама, на светлуцавој сцени, у шуми крај немирног извора. Потражите је у бојама: У зеленој се увек поново рађа, сјајнија и успешнија, плоднија за цело звездано, небо. По радости, љубави, страсти, оптимизму, идеализму, наћи ћете је у жутој. Ако вам недостаје креативност, виталност, посебност, енергија, концентрација или пак подстрек за новим изазовима, потражите је у наранџастој. Она често ту обитава. У светлости беле, плете венац једноставног савршенства, нежно као светост чисте душе, препуне топлине. Заклоњена велом префињености, озбиљности, понекад сама, тајанствена и мистериозна, пуним плућима удише љубичасту. Отежа корак, али нагнута над дубином свог бића замукне бол, сузе се позлате, а на длану неземаљска, детиња и зрело плава. Ту је увек свежа, умна, лојална, праведна, слободна, енергична, постојана. У црвеној немирна, страсна, непредвидљива, прокључале крви. Оне наше густе – балканске и уметничке – поетске и узбуђене, у игри боја на платну. А на платну… свим бојама, осликано – име…Име Данијеле Миланове“, рекла је Зорка Стојановић.
О Данијели Милановој, говорила је Александра Димитријевић из Петровца на Млави
„Данијела је особа, коју ја позовем и кажем: Имам идеју. Она одмах одговара: Може, долазим!Данијела је особа са којом сам имала перформанс из моје књиге, у градовима широм Србије, а спремиле смо га за само посла сата. Данијела је човек који ће сад да устане, искорачи три корака и направиће то, као што се прави уметност. Оно што видите у предворју на уласку представља њен свет. Нећу више говорити, осим само …то је Данијела!“, нагласила је Александра Димитријевић.
Уследили су перформанси у извођењу Данијеле Миланове и Антилете Живковић из књиге „Чипка и чоколада“.
