НИГДЕ СУНЦЕ НИЈЕ ТАКО ТОПЛО КАО У ЗАВИЧАЈУ


Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, књижевним скупом „Нигде Сунце није тако топло као у завичају“ уприличено у знак сећања на Бранка Лазића Манаса, означила је почетак Стишког културног лета, у општини Мало Црниће.
Програм је отворила директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић:
„…Можемо да се дивимо ономе што нам је недостижно. Да чезнемо за нечим што је веће и боље од онога што имамо. Можемо да мислимо да иза ових планина, жита, сунцокрета, река, шљива, сија неко лепше сунце и да се тамо негде, лепше и боље живи. Можемо чак и да верујемо у то. Али, оно што је суштина човекова, његова бит и коб, то је повезаност са земљом на којој је рођен; Са тим парчетом неба, зраком сунца, са првим гутљајем млека и првим изговореним речима…Јер, ту је место где једино постоји права слобода и она чиста безусловна љубав. Завичај је оно што човек, свесно или несвесно носи у срцу и што га пре или касније, увек вуче и враћа. Данас се сећамо Човека који је све ово јако добро знао , увек свестан лепоте свог завичаја. Знао је пуно тога о многим другим земљама и народима, али је волео свој и писао о њему. Ако укуцате Бранково име на Гуглу, или прочитате биографију из неке од његових књига, видећете да је рођен 23.12.1929. године, у Петровцу на Млави, од оца Драгета Сарача и Мајке Милице; да је основну школу завршио у Петровцу на Млави, а Гимназију у Свилајнцу; да је након завршених студија у Београду, читав свој радни век провео као професор српског језика и књижевности у Петровачкој гимназији, чији је директор био од 1984 до 1991; да је на парламентарним изборима 1999. изабран за Народног посланика и да је преминуо 26.12.2010. у родном Петровцу. Пише и то да је Бранко Лазић био изузетан интелектуалац, локал патриота, књижевник, позоришни редитељ, оснивач, колумниста и уредник у многим општинским и регионалним часописима.
То је оно што свако може да прочита о Бранку Лазићу. Али, ми о њему знамо много више. Ми смо га познавали…“, рекла је Данијела Божичковић Радуловић.

 

Сећања на Бранка Лазића, човека који је својим постојањем обележио једно време, у овом крају а и шире, евоцирали су кроз стихове, разнолике приче и анегдоте: Ана Дудаш, Милисав Миленковић, Живојка Милић, Златија Радовановић, Зорка Стојановић, Антилета Живковић, Милић Антонијевић, Вукашин Милић, Александра Димитријевић и Данијела Божичковић Радуловић. Читав догађај својим гласом оплеменила је Слободанка Милић, вокални солиста. У програму су приказане фотографије, као и инсерти из емисије ТВ „Сат“ – „Портрет уметника“, у којој је Бранко Лазић гостовао.