Александра Вујчић из Пожаревца, млада песникиња, објавила је недавно своју другу збирку поезије под називом „Месечарање“, која је промовисана у библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу.
Директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић истакла је да прва збирка носи назив „Лебдење“, а друга „Месечарење“ и да се све дешава негде „између“: „..Између неба и земље, између добра и зла, између црне и беле. У међупростору, оивиченом границама душе и срца. За овај свет другачији, а опет једнако препознатљив. Читаоци ће се у њима препознати. Онако, као да су их сами написали, у неком стању месечарења. Ово је збирка чудесних песама. Почиње кошавом, а завршава се молитвом. Између ових корица је заправо тренутак прочишћења и огољења душе у стизању до истине. Сипати, налити, преточити у речи, стихове, песму све недоумице, страхове, несигурности, бојазни, сва задовољства, усхићења, љубави, сву бол, патњу, недостајања, велики је таленат, али и велика храброст…“, рекла је Данијела Б. Радуловић.
О Александри Вујчић и њеним песмама говорила је Славица Пејовић, књижевница из Пожаревца и председница КЉК „Мајдан“. Веома емотивно је говорила о Александри и њеним збиркама, јер је пратила њена песничка остварења, од самог почетка. Од првих објављених песама у часописима, књижевним листовима, прве збирке до ове друге са фантастичним називом „Месечарење“, Александра је направила не један корак у обогаћивању представљања осећања стиховима, него више од десет. Велики је то напредак. То се десило, зато што није сујетна, што је прихватала савете, и била одлучна у свом песничком сазревању. Поезија а и онај који је ствара мора да се, како ја то кажем „бруси“. Мора пре свега да буде оригиналан у стварању стихова. Једино тако ће бити „примећен“, „упамћен“ и препознатљив. Препознатљивост је та оригиналност у начину стварања песме. А песма је бол, тренутак, љубав, срећа и свако то исказује на свој начин. Александра до чини одлично. Њена цела песма је метафора. То је та препознатљивост. Она пише о кошави у Бистрици. Јесте то завичајна песма, али то је кошава у њеном срцу, узбуркане страсти, крици, јауци, сузе – то је она у једном тренутку. Следећи тренутак је нова песма. Али, да би разумели њене метафоре и њена осећања, треба пажљиво читати, јер се иза песме крије јака позадина свега што је написано…“, рекла је Славица Пејовић.
Рецензију за „Месечарење“, потписује Славица Јовановић, књижевница из Пожаревца, која истиче да је „књига помало лахораста и тешка, као женско срце“. А срце Александре Вујчић је и лахорасто, тешко, непредвидиво, али и оно греши. Последице тих грешака, Александра уклања стиховима.
Стихове је читала сама ауторка, а да све буде чаробно и лепо, попут „пуног Месеца“ на небу изнад Бибилиотеке, побринуо се гитариста Душан Рајић и Ђорђе Богосављевић, који је свирао на клавијатури.
З.Стојановић