Добрица Ерић –
СУНЦОКРЕТ
Драг ми је ко брат,
Дражи
него све друго цвеће.
Он, као и ја, тражи
нешто што наћи неће.
Изјутра гледа на исток,
чека сунце и трепће,
а лице му чисто
сија од тихе среће.
Удан се врти у кругу:
Хтео би да прошета
по кукурузном лугу,
али му корен смета.
Увече дуго гледа
на запад
са, без сенке
и рони с лица бледа
црне сузе – семенке.
Тако проводи дане
жедан и жељан свега,
А булке расцветане
пролазе мимо њега.