О Јовану Путнику, редитељу написано је много тога. Своју љубав не само да је посветио позоришту, него и лепој књижевости – поезији. Оклевао је да ибјављује поезију, међутим песме настале између 1937 и 1941. године, објављене су 1976. године под називом „Мати њива“.
Избор песама преузет је из његовог легата који се налази у Народној библиотеци Бела Црква. Издавач је управо Народна библиотека Бела Цркава, а приређивачи су Ноел Путник и Игор Вокоун. У књизи су илустрације које су у власништву Ноела Путника, и из Легата. Ноел је син Јована Путника и њему су најближе сферре очевог живота….. од питања књижевности , историје позоришта до театрологије, марксизма и биолошких наука….
Тек да читаоцима заголицамо машту….
Ево неколико стихова:
„Истим се путем одлази и враћаут сива прљава мокра пантљика, / опанак оставља незграпне отиске, /истим се путем одлази и враћа…/ Зором крену у црна још пољам/ поља нераздањенам стока ричем нечија вриска,/ истим се путем одлази и враћа…/ Зашто звно звони кад никог дозвати неће? Бољи је звук кад се клопају оштре косе, /уместо молитве, нека буде сеча!/…истим се путем одлази и враћа…“