Милутин Бојић, српски песник, драмски писац, књижевни критичар и позоришни рецензент, рођен је 19. маја 1892. године у Београду. Његова породица се из Земуна преселила у Београд, док његови даљи преци воде порекло из Босне. Детињство је провео у радној атмосфери и са тог аспекта формирао је своју личност. Завршио је Теразијску основну школу, а 1902. године уписан је у реални одсек Друге београдске гимназије.
На почетку Првог светског рата Бојић је са војском напустио родни Београд и више се никад није вратио. У Нишу је обављао дужност цензора. Био је уредник дневног листа Гласник. Редовно је објављивао актуалне чланке. Уз чланке је објавио и свој еп Каин. Његов тираж је заплењен и уништен од стране бугарске војске. У фебруару 1915. године умрла је Бојићева мајка и тада сва брига за браћу и сестре пала је на њега. Сестру и најмлађег брата оставио је код рођака у Краљеву, а у изгнанство је пошао са млађим братом. Прелазећи преко Албаније, написао је песму о Београду Сингидунум.
