Године 1994. књижевна награда „Србољуб Митић“, нашла се у рукама Предрага Богдановића Ција, књижевника и новинара. Награђена је књига поезије „Александријска библиотека“.
Рођен је 1944. године у Бијељини. Био је и дугогодишњи секретар Удружења књижевника Србије.
Носилац звања Песнички књаз на манифестацији „Точак” у Вржогрнцу за 1998. годину, а 1999. године добија награду Певам Смедереву, повељу Дан спаљене књиге, награду Лазар Вучковић за 2000. годину, награде „Драгојло Дудић” за необјављено дело (прва верзија књиге Трубе и печати) 2002. године и признање Српске духовене академије из Параћина „Раваничанин” 2005. године; 23. марта 2007. године у Барију (Италија) на међународном сусрету песника „Доннеепоесиа” редакција часописа Ла Валиса уручила му је плакету захвалности за сарадњу српских и италијанских писаца; на фестивалу поезије Поетилордин Балцани, у јуну 2007. године, добио је прву награду за поезију, а марта 2008. у Румунији, добија медаљу Музеул Мемориал „Ницхита Станесцу Плоиести”. У Бугарској му је објављена књига Планетата на Китовете, Мелник 2008, са исцрпним поговором Катје Ерменкове.
Био је од 1982. године уредник трибине Француска 7, а од 1996—2007. године био је генерални секретар Удружења књижевника Србије (у три мандата био је представник уметничких удружења у Управном одбору Фонда ПИО самосталних делатности). Цео радни стаж остварио је као самостални уметник. Од 1990. године има статус истакнутог уметника. Био је почасни члан „The Lord Byron Foundation for Balkan Studies”.
Преминуо је после краће болести изазване коронавирусом 22. априла 2021. године у земунској болници у Београду. Објавио је књиге: „Доле, доле где ракови живе” (1970) ; „Кроз кишу је Еским са рибама освојио небо” (1972); „Баш Челик и чардак на четири воде” (1978) ; „Скомрах женик леђанске невесте” (1985) ; „Александријска библиотека” (1994) ; „Ходећи водом” (1997) ; „Трубе и печати” (2010).