У Малом Црнићу, географски малој Општини, а по резултатима у очувању културне традиције и доприносу развоја културе у Србији, веома богато, одувек се неговала писана реч. У једном периоду, сви су писали поезију, прозу…На то их је можда подстакла идеја књижевника, који су живели у овом крају, да се у Малом Црнићу почне са издавањем часописа „Стиг“. Пре првог броја часописа „Стиг“, исте 1970. године, штампан је зборник поезије „Предели поезије стишких песника“, као најава часописа „Стиг“ у коме се налазе његове три песме: Ноћ; О мраву; У зору топлина.
У њему се нашла песма, Душана Милановића, који је обављао и дужност председника општине Мало Црниће у једном мандату. Душан Милановић, рођен је 1931. године, Калиште (општина Мало Црниће), одакле су и књижевници Драгослав Живадиновић и Драгиша Живадиновић. Милановић је објављивао своју поезију у Браничеву, листовима „Реч народа“ и „Наш глас“. Написао је и један роман, који није објављен. Занимљиво и добро би било да се тај роман погледа и угледа светлост дана, уколико су га после његове смрти, наследници сачували.
НОЋ
Ноћ.
а Ноћ је страх и тајна.
Ноћ.
Избехарила ноћ.
Кроз прозор улази танак
зрак месечина и сече
собу на двоје.
Петли деле ноћ на двоје
и шљиваре тресу.
Освит.
Између зоре и дана
витлају ме неке олује
са свих страна.
Ослонца нигде немам.