ПОЕЗИЈА ВЕКОВА – ПЕСНИК СРБОЉУБ МИТИЋ ИЗ ЦРЉЕНЦА (ОПШТИНА МАЛО ЦРНИЋЕ)

БИЈЕ СУДБИНА

Пластови новога сена
Као чопор зелених паса
Седе на утрини

Бити југ у цичи
Бити лед у јари
И бити истинит

И волећи падам злој судбини у раље
Ал’ волим и даље
Ал’ волим и даље

Црна ружа у црним грудима
Црна крв ми црно у костима
Црн без људи црњи са људима

Оне велике очи умне одлазе
И она јака рука од нежности
Не смем из сна

 

 

135
135