Најновије књижевно остварење Валентине Вање Дабић, рођене 1971. године на дан Светог Пантелеје, у Петровцу на обали Млаве, збирка приповедака „Сачувано од заборава“, открива бројним читаоцма да кроз њене вене тече крв храбрих и неустрашивих гороштака, који дижу из пепела и подижу међу звезеде. А ту међу звездама, поносна на своје претке, прича неиспричане приче о њима и чува их од заборава. Између једноставних корица, које најављују теме текстова, веома осећајно и зналачки исписани су текстови: Рибаре, Натраг у `Омоље, Тамо остала ми душа, И Бог се јави, Суђенице Здравица, Телефон, Причам ти причу, Бадње вече, Васиљање, Сврни у Рибаре на заветину Сви смо ми само људи и др.
Валентина Вања Дабић, сазрела као писац и поетских и прозних текстова, прилагођава се тренутку, осећају и о томе пише. Циљ је једнако исти: Сачувати од заборава, обичаје, легенде, приче својих рођака и познаника у крајевима Хомоља. Да. Слободно се може рећи да је Вања, завичајни песник Хомоља. Она се сама сећа, распитује, истражује, бележи и пише….да се не заборави….
„Гашење угљевља против урока „ каже Вања, није Влашка магија, али научила је од баба Васалије, нане…народни лек. И данас тихо прошапће када се унук расплаче: „У ватру…у гору…у воду….“…Дунем трипут изнад његове златне косице, а он ме весело насмеје плавм очима….“. Чува она то у овом спису од заборава, али и брине, коме да остави у аманет ову бајалицу.
У својим причама, верно описује обичаје везаних за Крсну славу, Божић, Богојављење, Велики четвртак, Ускрс….
Стил писања и језик којим пише, као да је настао у Хомољу, о коме Вања сања, машта, пише, носи у души и венама. Оплеменила га је бројним стилским фигурама: компарацијама, метафорама, епитетима, синтагмама, што само доприноси и показује да и књига о неким прошлим временима, постаје модернистичка….
Књига садржи 180 страна, а издавач је Дигитал дизајн из Смедеревске Паланке. О аутору и утисцима књижевног стваралаштва Валентине Вање Дабић писао је здравичар Милија Радивојевић Баја.
О ауторки, Проф. Данијела Божичковић Радуловић каже: Вања не пише речима, она пише осећајем, сећањем, генетиком, пламеном са огњишта, песмом из колевке….
Светлана Перишић, супруга, мајка, бака…: Валентина поезија тече кроз вене и свака бразда за њу је прича, а свако огњиште у њеном родном селу Рибару је књига љубави….
Оливера Хајровић, психолог: Уметност Вање Дабић прожета је невероватном снагом, дубином осећања и изузетном вештином у креирању складног и беспрекорно римованог стиха…“
Драган Петровић, парох шапински: У свакој речи коју читате о њеним књигама или слушате на песничким вечерима, можете осетити мисрис тек извађене проје из шпорета и видети дивно и магично Хомоље, иако никада тамо нисте били….
Проф Јован Јањић: Завичај свој носи са собом, песмом и причом о њему сведочи, истински духом племени и пред свет слику о њему износи….