145. рођендан Библиотеке „Србољуб Митић“, Мало Црниће

Ако се на једном месту у исто време у библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу , окупи више од 60 људи, различитих занимања: председник општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић са својим сарадницима, председница Скупштине општине Мало Црниће, Горанка Беба Стевић; представници локалне самоуправе општине Жагубица, представници националних мањина, директори Школа, Предшколских установа,  директори Библиотека и културних центара из суседних општина: Пожаревца, Голубца, Великог Градишта, Жагубице, Петровца нана Млави, писци, читаоци, пријатељи библиотеке, (у првом реду млади), представници јавних предузећа и установа, бројних медија,  да заједно на прикладан начин обележе Дан Библиотеке „Србољуб Митић“, која траје 145 година, ЗНАК је да се у општини Мало Црниће, улажу велики напори да је традиција читања, образовања  и брига о младима, културном напредку уопште – приоритет. Библиотека „Србољуб Митић“ на бригу и улагање у њене планове и садржаје, од стране локалне самоуправе, одговара савесним радом. И наравно резултат не изостаје. Препознатљива је ова мала а велика Библиотека у Србији, а и ван њених граница. Доказ за њен богат и разноврстан а пре свега стручни рад, је и присуство Мирка Марковића, председника Интернет клуба „Љиг“ из Љига, стручног лица кад је библиотекарство у питању, посебно у овим новом модерним времену.

Можда је мало чудно, али је истинито. Први човек Општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић у свом обраћању на самом почетку свечане академије, као да је читао мисли библиотекара и свих оних који библиотеку носе у срцу. Говорио је оно о чему се на пољу ове делатности дуго размишља, а то је опет ЗНАК, да се препознајемо у будућности, јер важан је циљ, коме стремимо:

„Корачати сигурним кораком и знати правац у ком се крећете је пут до успеха, али веома често пун неизвесности и потешкоћа, пун изазова и са много успутних станица. Оне могу да буду станице за одмор, или станице за допуну енергије, јер није исто одмарати, ништа не радити и допунити енергију, тј. радити на себи. Постоје и оне станице, на којима размишљате да ли је то пут у правом смеру, али много пута повратка нема, нема ни раскршћа за други правац, већ само један смер, пут ка успеху. И сваки пут је посебан сам по себи, као што морамо бити и ми који тај пут желимо да пређемо не да би уживали на крају пута, јер пут нема краја. Он  креће изнова и цели живот је трајање и стална борба, већ да би показали да су многе ствари достижне, ако смо предани и одговорни, ако смо сигурни у оно што желимо и ако успемо да будемо своји, а поверење поклонимо онима који су нам и на свом примеру показали да желе оно што и ми. Не оно што је сама наша замисао, већ он што нам гарантује да нисмо узалуд трошили време а то је успех. Нема несавладивих препрека и нема немогућег, ако сте посвећени и решени да успете. Нема другог начина да будете своји, ако нисте сигурни у себе, и посебни на свој начин. Управо нас та посебност и тера да удружимо снаге са другим људима, јер више посебности дају ширу могућност да се многе и оне очекиване али и многе неочекиване ситуације превазиђу и најважније је у свему томе остати свој, тј. остати исти како вас познају  на почетку, морају вас видети и на крају, јер не сме нас мењати ни време, ни трајање, ни функција, нити статус, већ се морамо држати оног најважнијег, бар по мом мишљењу, а то је остати Човек. На путу живота успеха, професије чека нас стална борба, јер ће нас многи напустити, разочарати, покушати нас натерати да поклекнемо, одустанемо, покушати да преузму вођство, подметну ногу. Све је то за очекивати. Све је то део људске природе али као што је блажено почивши патријарх Павле говорио: Не дозволите злу око вас да пробуди уло у вама.“ И зато, драги и поштовани пријатељи све ово што сам говорио указује на једно, а то је да у животу морамо имати циљ. Оно што нам је у блиској прошлости остала добро запамћена страна  РЕЧ – таргет или оно што у својој глави видимо на самом почетку. Оно ка чему стремимо и зашта се боримо, јер визија нам даје јасне контуре, онога што нас чека, оног момента када кренемо. Суштина мога обраћања на овај начин је управо место на коме се налазимо, јер библиотека је најпознатија по оној дефиницији произашлој из чисте, невине и неискварене дечије душе, да је Библиотека место где живе књиге, и управо је то кључ успеха. Књиге садрже све чиме се морамо наоружати када на пу крећемо, који има јасан циљ, а у њима је мудрост и сискуство људи који су и знање али и свој живот кроз писану реч желели да поделе са нама, садашњим пролазницима на планети а на нама је да то сачувамо, допунимо и оставимо наредним нараштајима, као знак и траг да смо живели, или можда боље речено да смо постојали. Књига је неизбрисив траг људске жеље да искуство, знање, тренутна мисао или пак машта остане и постане доступна свима онима који не желе да живе  сами, већ књигу доживе и као верног пратиоца кроз живот. Моја жеља је да ово место буде често место виђења, разговора, размене искустава, када смо срећни тужни, усамљени разочарани, уврежени или онда када нам је потребан путоказ и савет. Сигуран сам да ће нам књига увек дати нов подстрек да успемо и као појединци или као друштво пређемо линију иза које стоји оно куда идемо, наш циљ. Циљева има много, али зато ви одаберите онај прави, борите, будите, истрајни, не будите себични, али будите своји, руку пружајте свима, неко ће је прихватити, неке неће, ало, најважније је бити праведан према другима, али и према себи. Мером самокритичности оцењујете и људе око себе, они ће вас таквог поштовати каквог вас доживе, а време је оно што је неповратно, и тече између почетка и циља, зато га искористите на добробит свих нас, али и доброобит свих оних који тек треба да посете ово дивно место „где живе књиге“, рекао је председник Антонијевић.

 

 

Присутнима се обратила и директорка Библиотеке, Данијела Б, Радуловић: „Били смо, пре 145 година, формирани, као Дружбена Читаоница. Књижни фонд бројао је 12 књига. У  поређењу са преко 46.000 колико их данас имамо, мало.  Али, то није било мало. Учињена је, тада, велика ствар. Био је то Почетак. Све велике ствари започињу  малим. Велика  захвалност и неизмерно  хвала онима који су тада формирали и основали претечу библиотеке. Ове, коју сада познајемо и у којој се налазимо. То је онај први, мали, а велики корак од кога је све почело. Књиге, читаоци, управници, директори, библиотекари, писци, песници… смењивали су се и трајали у различитим временима. Знамо да ништа није вечно. Кажу да су само бајке и дијаманти вечни. Сви који су били, остали су овде да живе и трају у делима својим. Сви који ће бити, имају од кога да препишу, да науче и да чувају. Чување, увећавање, дељење, даривање… Културних драгоцености. Културног блага. Због упорног и вредног рада  свих запослених и сарадника, библиотека ,,Србољуб Митић,, препознатљива је на културној мапи наше земље. Ова  временска госпођица данас пуни свој 145-и  рођендан. Може да се похвали са преко 46.000 књига и великим бројем пријатеља. Заједно смо  стигли  на циљ. А циљ нам је заједнички:  Показати и доказати приврженост, подршку и жељу за наставком сарадње на још бољи и богатији начин у знању, уметности и култури, у богатству, племенитости и сазнању. У чувању и трајању.   И неизбежно је питање Колико смо порасли? Речи лете записано остаје постулат је вредан понављања али дела су та по којима ће нас памтити. Дела су знакови и путокази. Дела су остварење задатог циља. Ми сада имамо модерну Библиотеку, са централним грејањем, термо изолацијом, новим полицама, сттолицама, издвојеним одељењима, галеријом, салом за промоције. Све да би наши корисници имали квалитетне услове за боравак  у њој. Овај простор је на располагању свим заинтересованима –удружењима и појединцима у нашој Општини. Ми, као што знате,  припадамо  групи мањих, Општинских библиотека. Али, величина је увек ствар доживљаја и перцепције. Велики смо онолико колико се залажемо да оправдамо своје постојање. А оправдавамо га трајањем и прилагођавањем модерним токовима и савременом времену.   И боримо се. Упорно се боримо. Против незнања. Лењости. Запарложености. Против маргинализовања и бахатости. Обиље разноврсних програма и радионица приагођених нашем човеку, и мештанима ове општине доказ су за то. И никада нисмо сами, у тој борби. Имамо пријатеље, сараднике, сапутнике, савезнике. Циљ је омогућити слободан приступ информацијама, ширити образовање, подизати културну свест појединца и друштва“ рекла директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић.

 

Мирко Марковић, председник и оснивач Интернет клуба „Љиг“ из Љига, човек који увек крене од најмање степенице, а стигне до највише, препознао је потенцијал, храброст, знање, жељу и вољу библиотекара из Малог Црнића, мање неразвијене Општине, а која годинама има свој сајт на коме су разноврсне вести и догађаји редовно ажурирани.

…“То много говори…Сајтови су у тесној вези са друштвеним мрежама, фејсбуком, твитером, инстаграмом….И оно што ову библиотеку издваја од осталих јесте чињеница да је прва Библиотека у Србији, (што значи да величина територијалног простора није увек најбитнија),  која је велику пажњу посветила завичајности. Завичајни писци су веома битни и ова библиотека је прва у Србији, представила своје завичајне песнике и некњижну грађу у дигиталној форми, и објавила своје текстове на сајту. Библиотека је 2015. године, добила Плакету за НАЈ ВЕБ САЈТ у Србији. Ове године, награда је поново стигла у Мало Црниће, јер сајт библиотеке www bsmmc.rs,  ажурира се сваког дана, вести су квалитетне и доприносе вишим сазнањима из различитих области a веома значајна и велику вредност има  имају колекције и збирке постављене на платформи дигиталне библиотеке…ту се чува наша прошлост, живи садашњост и одатле се гледа у будућност“, рекао је Мирко С. Марковић.

 

 

Награду у виду плакете уручио је директорки Данијели Бижичковић Радуловић уз неколико вредних књига из ове области.

 

Председник Управног одбора Библиотеке, Мирослав Митровић, уручио је награде најактвнијим читаоцима у 2023. години. Добитници су: Немања Петровић, уч. 2. разреда Основне школе; Саша Живковић, радник. Први пут је уручена награда која је названа „Најактивнија читалачка породица“, која је припала породици Јосић-Давидовић из Калишта. У питању је мајка Снежана и ћерке Наталија и Милица.

Награда за стално присуство активностима библиотеке – промоцијама, књижевним вечерима и др. Припала је Снежани Жиловић из Великог Црнића и Радиши Стојићевић из Малог Црнића.

Награда и признање за подршку у раду нашла се рукама председника  Општине Мало Црниће; Винке Палић, директорке ОШ „Моша Пијаде“ Мало Црниће; Сање Марковић, директорке ПУ „14 октобар“ Мало Црниће, који су са својим колективима дали значај допринос у развијању библиотечке делатности.

За успешну сарадњу добитници захвалница су: Матична библиотека „Илија М. Петровић“- Пожаревац; Библиотека „Вељко Дугошевић“ – Голубац и ОШ „Моша Пијаде“ – издвојено одељење у Салаковцу.

Водитељи програма: Перић Теодора и Јован Миловановић.

У културно- уметничком програму учестовала је Дарија Димитријевић, рецитаторка и Новица Стојимировић, виолиниста.