U OPŠTINI MALO CRNIĆE: VESELIN DŽELETOVIĆ I ROMAN „SRPSKO SRCE JOHANOVO“

Biblioteka „Srboljub Mitić“, bila je domaćin Veselinu Dželetoviću, autoru romana „Srpsko srce Johanovo“, koji nikog ne ostavlja radovnušnim. Tokom predstavljanja ovog romana, koji je Veselin posvetio svim ljudima –humanistima, patriotama Srbima na Kosovu i Metohiji, uzburkale su emocije učesnika programa, ali i publici u kojoj je su u prvim redovima sedeli: predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević;  predsednica SO-e, Goranka –Beba Stević; Radiša Dragojević, predsednik Saveta Vlaha; starešina manastira Zaova, Marko Pekić sa porodicom i dr.  Pored pisca Veselina Dželatovića, promociji knjige „Srpsko srce Johanovo“, u izdanju Udruženja pisaca „Poeta“ – Beograd, prustvovao je predstavnik izdavača Slobodan Rosić i profesor doktor Milenko Čurović, koji se takođe bavi književnošću

Prisutnima se najpre obratila direktorka biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, Danijela Božičković Radulović, a potom gospodin Slobodan Rosić i Milenko Čurović.

Veselin Dželatović je o svom književnom radu, boravku na Kosovu i Metohiji i romanu „Srpsko srce Johanovo“, govorio veoma nadahnuto i emotivno:

„Nisam ni slutio da će istinita priča o Nemcu Johanu Vagneru koga sam upoznao 2004, na razvalinama srpskog groblja u jednom kosovskom selu, biti temelj da neverovatna i istinita priča postane roman, i da će neko poželeti da upravo prema njegovoj knjizi  snimi film. Nosio sam knjige na Kosovo, i otišao na sahranu. Od cele porodice ostao je samo dečak, kome su Albanci kidnapovali oca i povadili organe. Oko pet godina kasnije, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, petorica Šiptara upala je u kuću i prvo su ispred kuće preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. Ona se obesila, jer nije mogla da podnese sramotu. Bilo je nas desetak na sahrani te žene, i na groblju koje su Šiptari gotovo uništili, među polomljenim spomenicima i razbacanim krstačama primetio sam čoveka koji stoji sa strane. Njegova pojava i držanje govorili su da ponašanjem i odevanjem ne odgovara tom vremenu i prostoru. Bio je u skupom, otmenom odelu, i pitao sam se šta traži na sahrani. Bio je u pratnji jednog narednika Kfora. Prema njegovom kazivanju, cela priča postala mu je još čudnija kada je na groblju, tom čoveku prišao dečak koji je izgubio majku i zagrlio ga. Pitao sam meštane, ko je taj čovek? Oni su odgovorili: „Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana. Imućan je i hoće da pomogne porodici.“ Uglavnom, nešto je Johana „teralo“ da istraži o čemu se radi. Uspeo je, objašnjava Dželetović, čak da pronađe kuću u Albaniji u kojoj je Jovan „operisan“, odnosno – vađeni su mu organi, dok se nije stiglo i do srca. Doskora ni ja nisam znao da se radi o onoj Žutoj kući koja je pominjana u medijima jer ju je Johan zvao samo „kuća“. Pažnju mu je priviklo đubrište pored zgrade koje je krišom snimio, a tu se nalazili špricevi i ambalaže lekova koji se koriste pri presađivanju organa. Podatke je 2003. Johan dao nemačkoj obaveštajnoj službi, preko narednika koga sam pomenuo, kao i koordinate u blizini mesta Burela.  Dao im je i preciznu skicu kuće, a jednu je i meni nacrtao kada smo razgovarali te 2004. godine. A sve se završilo, objašnjava Dželetović, time što je Milanov ujak pristao da Johan usvoji dečaka, ali tek pošto mu je ovaj obećao da će preći u pravoslavlje, da se dečakovo ime i prezime neće menjati i kako će poslednji potomak ove porodice ostati u kontaktu sa svojima. Dželetović ističe da je neka imena u romanu promenio najviše zbog toga da Jovanov sin ne bi dalje bio „uvučen“ u priču, jer je već dosta propatio. Inspirisan ovim događajem, napisao sam najpre poemu “Srpsko srce Jovanovo“, a kasnije i roman, koji je doživeo četrnaesto izdanje. Preveden je na više stranih jezika, a očekujemo i snimanje filma prema ovom romanu….“ rekao je Veselin Dželatović.

Citate poznatih ličnosti o romanu čitali su Ivan Tadulović i Anđela Mišić.Posebnu toplinu celoj večeri, dala je vokalni solista  Kristina iz Muzičke škole Petrovac na Mlavi, kao i duet Živković-Petrović iz Šljivovca.