У Библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, „ЛАЗАР БОЖОВИЋ И ПРИЈАТЕЉИ…“

Књижевно вече под називом „Лазар Божовић и пријатељи“, одржано је у библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу. Лепота магичне атмосфере у којој су доминирали стихови, не може се речима описати, нити кичицом насликати. То се једноставно мора осетити. Дубок је тај осећај, када песник стихом наслика слику, а на слици се пре свега види Човек – широког срца, љубав према животу, тренутку, свету, прошлости, будућности, она бајковита љубав од које сви стрепимо, а коју сви прижељкујемо и о њој снивамо, – слика на којој се види књига а у књизи стихови, афоризми, мудре мисли…
Представити Лазара Божовића, песника рођеног у Никшићу, господина који живи дуго у Београду и његове пријатеље са којима најрадије удише песнички ваздух, и његову збирку поезије ПИЈАНА ЧАША у издању Књижевне заједнице Југославије и Библиотеке „Србољуб Митић“, ваљало је достојно представити публици. За то се побринула директорка Библиотке „Србољуб Митић“ из Малог Црнића, Данијела Божичковић Радуловић.


„Велико је задовољство бити домаћин људима иза којих стоји богат песнички опус и који су оставили и остављају јасан и видљив траг на књижевном небу Србије. Вечерас имамо част да представимо председника Књижевне заједнице Југославија, Лазара Божовића у пријатеље са којима је дошао. Није случајно ово вече насловљено баш тако „Лазар Божовић и пријатељи“, и сви овде присутни јачају и остварују те пријатељске везе међу људима. Поезија не зна за границе, не препознаје различитост, она увек говори језиком срца и пева песмом љубави…

 

 

 

О поезији Лазара Божовића говорила је Оливера Шестаков, песникиња из Београда: „ Лазар Божовић је песник – мислилац и песник – филозоф зрелих запажања истанчаног сензибилитета. Трагач речи, који верно следи њихова значења и смисао. На том путу и сам оставља трагове у времену и трајању. Богато животно и литерарно искуство преточио је у стихове, згуснуте, искрене а вишеслојне и вишезначне. Песме су кратке, а мисао језгровита, исказана кроз снажне метафоре, персонификације и симболе. Као језгра ораха, која су упила светлост сунца и животну мудрост. За Лазара Божовића, Живот је игра и потрага за дететом у себи, о чему говори и стих „Лазара дјечака како сад` да нађем“ из песме „Потрага“, као потрага за топлином мајчиних дланова, за руменим зорама завичаја, за правдом која га од лажи лечи, за љубављу и посебно, стално трагање за речима. Све се непрекидно креће у затвореном кругу, где су живот и смрт нераскидиво повезани, а у центру тог круга за песника је реч, мисао стих и песма, која је „бисер ума“, а песник је „чудо живота“. Трагајући за речима, песник заправо проналази себе. Јер, шта је друго писање него непрекидно трајање за правом речи, метафором, правим тоном, бојом и говором душе. Зато писање није само суочавање са празнином белог папира, већ са изазовом сусрета са сопственом душом и њеним немирима.…“, рекла је Оливера Шестаков.
Уследило је представљање песника – пријатеља Лазара Божовића: Чеде Ковачевића – Чекова, Светлане Цеце Тодоровић, Оливере Шестаков и Надице Цветковић. Биографије песника говорила је директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић, док су стихове говорили сами песници, али и домаћини: Радица Павловић, Данијела Божичковић и Зорка Стојановић. Осим стихова, чули су се божанствени афоризми, бројне мудрости песника али и дивне изворне песме, у интерпретацији Марије Стојићевић.
Гостима и публици својом поезијом представили су се и песници Стишког краја: Драгана Ранђић, Љубисав Грујић Груја, Драган Радосављевић, Славица Пејовић, Новица Јовановић – Шики и др.